Pre mnogo hiljada godina, drevni ajurvedski mudraci su zapisali sledeće stihove:
“Balyam,Vriddhi, Chhabi,Medha,Tvak,Drushti,Shukra, Vikramau
Buddhi,Karmendriy cheti, jivit: dasato hraset.“
U doslovnom prevodu sa sanskrita, oni znače: “Na svakih deset godina, jedna od sledećih deset stvari počinje da se smanjuje: detinjstvo, rast, sjaj kože, intelekt, koža, vid, seme, hrabrost, memorija, čulni organi.“
U ta drevna vremena smatralo se da normalan životni vek traje 100 godina i da prolazi kroz sledećih deset faza:
- Detinjstvo – u drevnim tekstovima je opisano da detetu treba pružiti svu ljubav, negu i zaštitu do pete godine života a od pete do desete treba primenjivati disciplinu i kontrolu, kako bi se obezbedilo pravilno vaspitanje i postavili temelji za uspešan i srećan život. Posle desete godine dete postaje sve samostalnije, menja svoje navike, interesovanja i ponašanje i to predstavlja kraj detinjstva i početak dečaštva ili devojaštva. Obično se deca u tom uzrastu nazivaju “dečak“ ili “devojčica“ dok su pre toga bili “bata“ ili “seka“.
- Rast i razvoj – od desete godine ubrzava se rad hormona što dovodi do značajnih fizičkih i psihičkih promena. Osoba raste i razvija se u skladu sa svojim genetskim potencijalom, uticajem klime, ishrane i životnim navikama. Ovaj razvoj i rast su najburniji u pubertetu a svoj maksimum dostižu oko dvadeste. Posle dvadesete godine života rast i razvoj stagniraju – na primer visina koja je dostignuta do tog uzrasta više ne može da se poveća.
- Sjaj kože – od detinjstva pa do otprilike tridesete koža, kosa, oči i čitavo telo imaju poseban sjaj, kao da zrače. To je sjaj mladosti koji svoj zenit dostiže oko tridesete godine života. Tada je osoba potpuno psihički i fizički razvijena, u punoj snazi i sa snažnim metabolizmom. Jak metabolizam (pita doša), tesno je povezan sa snagom varenja (agni ili unutrašnji oganj). Jaka unutrašnja vatra, koja je karakteristična za mladost stvara utisak da osoba zrači ili sjaji iznutra. Posle tridesete taj sjaj počinje da opada.
- Intelekt – Intelektualne sposobnosti koje se stiču obrazovanjem, vaspitanjem i razvojem genetskih predispozicija dostižu svoj maksimum u četvrtoj deceniji života. Čovek je tada sasvim sazreo, potpuno mentalno razvijen a koordinacija duha i tela je maksimalna. Ljudi koji se profesionalno bave šahom znaju da se najbolji rezultati postižu oko tridesete, a da već posle četrdesete snaga i dostignuća svakog šahiste počinju da opadaju.
- Koža – lepota, zategnutost i boja kože značajno se menjaju posle četrdesete godine života. Jak apetit, uravnotežen metabolizam, snaga i razvoj telesnih tkiva dostižu svoj zenit oko četrdesete godine života. U ajur-vedi to je “pita“ doba (o telesnim principima vata, pita i kapha pogledati u literaturi) života. Od četrdesete počinje tzv. vata doba života kada se količina i snaga telesnih tkiva postepeno smanjuju. Zbog toga koža počinje da se bora, postaje suva i labava, gubi svoju prirodnu boju i sjaj i čak ni uz pomoć kozmetičkih tretmana ne može da povrati svoje prethodno stanje. Posle pedesete ovaj proces je nepovratan.
- Vid – različiti poremećaji vida javljaju se u šestoj deceniji života. Osoba počinje slabije da vidi na jedno ili oba oka, pojavljuje se “dalekovidost“ a moguć je i početak katarakte.
- Seksualna snaga – posle šezdesete osoba nije u stanju da obavlja seksualni čin kao ranije. Želja i dalje može da postoji, pa čak i da bude jaka, ali potencija, trajanje i ukupan učinak postaju sve slabiji.
- Hrabrost – početak osme decenije života čini čoveka povučenijim i opreznijim. Njegova smelost i preduzimljivost su daleko manji a često su prisutni i mnogi fizički problemi. Ponekad u ovom dobu osoba se ne usuđuje ni da obavlja neke uobičajene, svakodnevne aktivnosti.
- Pamćenje – posle osamdesete mnogi ljudi ne mogu da prepoznaju čak ni bliske rođake, ili mešaju unuke i sinove, razne datume i događaje. Neki zaborave i šta su radili čak pre samo nekoliko sati. Savremena nauka pokušava da objasni Alchajmerovu bolest i slične degenerativne promene povezane sa starošću. Ajurvedski mudraci su ih objasnili pre mnogo hiljada godina.
- Rad čulnih organa – uši, oči, jezik, nos i udovi su čulni organi kroz koje je čovek sticao sreću i zadovoljstva u mladosti. Posle devedesete čulni organi ne donose nikavu sreću niti korist. Vid je slab, sluh otkazuje, čak i ukusna hrana nema poseban ukus u ustima, a ruke i noge drhte i često ne idu u ispravnom smeru. Život polako napušta telo.
Dakle ovo je priča o normalnom životnom veku od stotinu leta, kako je opisano u drevnim tekstovima. Međutim, prosečan životni vek danas nije 100 godina već 75 do 80, zavisno od podneblja, države i profesije. Zbog toga možemo da prilagodimo ova razdoblja savremenom svetu i tada dobijamo sledeću podelu:
Od prve do osme godine je detinjstvo. Danas je opšte prihvaćena praksa da se deca šalju u vrtiće već u trećoj godini života gde počinje njihov društveni život i primarno obrazovanje. Rast i razvoj se danas obično završavaju oko šesnaeste a sjaj kože počinje da slabi posle 24-te. Intelekt cveta do 32-ge, koža se nabora već do četrdesete a problemi sa vidom se javljaju već do 48-me. Seksualna snaga opada posle 56-te i mnogi parovi ne uživaju kao u tridesetim. Iz tog razloga je normalno vreme za penzionisanje oko šezdesete. Slično tome, hrabrost i preduzimljivost opadaju posle 64-te, pamćenje posle 72-ge, a rad čulnih organa posle osamdesete.
Ova podela života po fazama od deset godina je veoma korisna u svrhu dijagnoze i ocene opšteg zdravlja u odnosu na hronološku starost. Ako u dvadeset petoj primetite da slabije vidite ili vam je koža naborana, lako ćete zaključiti da nešto nije u redu. A to je prvi korak da se počne sa dovođenjem zdravlja u ravnotežu.
