Ghi je pročišćeni maslac i ranije se kod nas proizvodio kako ne bi propadale veće količine putera. Ghi ima drugačija svojstva od običnog maslaca i može godinama da se čuva u čistoj posudi, na sobnoj temperaturi. Što je stariji, ghi je bolji (jači), a postoji mišljenje da kap ghija starog deset godina može da povrati čoveka iz kome.
U Čaraka Samhiti piše :“Ghi od kravljeg mleka jača pamćenje, intelekt, snagu probave, seme, ođas, kafu i mast. On smiruje pitu, vatu, trovanja, ludilo, tuberkulozu i groznicu. To je najbolja od svih masnih supstanci. On je zdrav, hladan i sladak. Kada se upotrebi na ispravan način, povećava svoje osobine hiljadu puta i donosi mnogostruke koristi.“ Č. S. -Sutrasthana XXVII / 231 – 233.
Ghi je izuzetno moćan kada se pomeša sa lekovitim biljem, jer ima sposobnost da prenosi lekovite materije čak i u najdublja tkiva. VAŽNO je imati u vidu da ghi i med nikada ne smeju da se mešaju u odnosu 1:1, jer stvaraju opasan otrov. Ako se mešaju u odnosu 80:20, tada su veoma lekoviti.
Preterana upotreba ghija može izazvati lažan apetit i povećanje sala. Zato ne treba uzimati više od pet kašičica dnevno.
OSNOVNI RECEPT
Željenu količinu maslaca (putera) stavite u čistu, neoštećenu šerpu i zagrejte na srednjoj vatri. Kada se maslac otopi i počne da vri, smanjite vatru na tihu i ostavite da krčka i isparava. Na površini će se pojaviti bela pena koju ne treba skidati jer sadrži korisne materije. Ne treba mešati ili tresti šerpu. Biće potrebno oko tri sata da se jedan kilogram maslaca pretvori u ghi, ako koristimo ovaj način.
Pri kraju kuvanja se opaža da pena na površini postaje tamnija i da se njena količina smanjuje. Kada pažljivo razgrnemo penu, videćemo da na dnu suda postoji mnoštvo smeđih tačkica, koje su ustvari pregoreli ostaci nekorisnih belančevina. U tom trenutku je najveći deo vode ispario iz maslaca, pa usled toga prestaju da se dižu mehurići sa dna suda. Kada boja pene počinje da biva tamno žuta, a boja masla je zlatno žuta i oseća se karakterističan miris, ako su tačkice na dnu posude tamno smeđe i ako voda više ne isparava, ghi je gotov. Da bi smo to proverili, ubacimo jednu – dve kapi vode u ghi i ako naglo isparava uz šuštanje, tada je ghi gotov.
Gotov ghi skinemo sa vatre i stavimo da se prohladi. Posle 10 -15 minuta i najsitnije nečistoće se istalože na dno. Tada pokupimo i bacimo penu sa površine a maslo procedimo kroz čistu gazu. Pravilno pripremljen ghi ima zlatno žutu boju i osobit ukus i miris. Ako je ghi pregoreo, postaće siv.
Ghi se čuva u čistoj staklenoj tegli ili još bolje u keramičkoj posudi sa poklopcem.Ako se drži pokriven i zaštićen od vode i vazduha može godinama da stoji na sobnoj temperaturi i da se ne pokvari.
BRZA PRIPREMA GHIJA
Maslac zagrejemo na srednjoj vatri i pustimo da ključa.Penu koja se pojavi na površini skinemo kašikom i bacimo. Za otprilike pola sata na površini će ostati veoma malo pene, koja će biti retka i smeđe boje. Kada se pojavi mnoštvo smeđih tačkica na dnu suda i oseti karakterističan miris, tada skinemo ghi sa vatre i procedimo (ako je isuviše vruć, tegla će pući). Ako se pravi veća količina ghija, treba ga nešto ranije skinuti sa vatre jer će usled nakupljene toplote nastaviti da se kuva i van štednjaka.
Ghi je veoma ekonomičan pri prženju – na njemu se može pržiti 4-6 puta, sve dok ne pobeli. Pepeljasto bela boja znači da je pregoreo.
