Većina ljudi u savremenom svetu ima naviku da se razboli prilikom promene sezona – na prelasku zime u proleće ili na prelasku leta u zimu. Ove godine, vreme je ’’kao poludelo’’ i prirodni tok sezona je totalno poremećen, pa u nedelju dana imamo vremenske prilike u rasponu od marta do novembra!
Zbog čega je to tako?
Ajur-veda nas uči da je čovek deo prirode, i da sve što postoji u univerzumu postoji i u ljudskom telu. Sa druge strane, svaka promena u prirodi utiče na čoveka i svaka promena u ljudima utiče na prirodu.
Svako godišnje doba je skup ili komplet određenih prirodnih zakona koji tada vladaju. Međutim, kada ljudi masovno krše prirodne zakone, tada je i ravnoteža u prirodi poremećena pa onda imamo pojave kao što su sneg u maju, munje i gromove zimi, pola države pati od suše a druga polovina od poplava…
U vedsko vreme, kada je većina ljudi imala svest o delovanju prirodnih zakona, ovakve pojave su smatrane osnovnim znakom da nešto u narodu – u društvu nije kako treba. Tada se od kralja tražilo da nađe one ljude koji krše moralne norme i time donose patnju svima. Smatralo se da je vlast neposredno odgovorna i za sušu i za grad, poplave itd…
Danas u vladajućim krugovima ne postoji svest o ovom vrlo praktičnom aspektu vedskog znanja putem kojeg se može obezbediti da ’’sunce sija kada treba i kiša pada kada treba’’. Zbog toga je čitavo društvo izloženo pojavi koja se u ajur-vedi zove ’’iregularna godišnja doba’’.
Česte promene vremena dovode do stalnih promena i poremećaja u sistemu telo-duh. Varenje, eliminacija i čitav metabolizam su poremećeni, emocije i psiha su nestabilni i čovek postaje nestabilan, promenljiv i ćudljiv kao i samo vreme. Naravno to je idealna podloga za psihičke i somatske bolesti – počevši od lošeg raspoloženja, depresije, nesanice i nervoze, pa sve do išijasa, reume, artritisa, astme, bronhitisa, problema sa štitnom žlezdom i narušavanjem hormonalne ravnoteže, a na duže staze i do najtežih i najupornijih bolesti.
Kako se zaštiti?
Svakako, važan je pre svega individualni pristup. ’’Počisti prvo svoje dvorište, pa onda savetuj suseda’’ uči nas biblijska mudrost. Svako ko želi dobro zdravlje, mora voditi računa o svom imunom sistemu. Kada je imunitet jak a navike u ishrani i svakodnevnoj aktivnosti dobre, vremenske promene ne mogu da naruše naše zdravlje. Ali, ako se jede šta stigne i koliko stigne, a spava danju dok se noću bdije, tada česte promene vremena deluju kao mraz na trulo voće. U zavisnosti od prirode čoveka, njegove trenutne snage i životnog doba, nastaju i određeni zdravstveni problemi povezani sa datom sezonom i telesnim tipom.
Prema tome, odgovor je jednostavan – treba ojačati i osnažiti sebe. To se postiže pravilnom ishranom, redovnim spavanjem i poštenim radom, a naročito redovnim upražnjavanjem duhovnih praksi kao što su meditacija, joga položaji, iskrena molitva, milosrđe i čistota.
Postoje i neki jednostavni saveti da se ojača imuni sistem:
1. Svakog jutra popijte 100ml toplog kravljeg mleka u kome je razmućena kašičica kurkume i kašičica šećera (nikako meda).
2. Ako osećate zimogrožljivost i tupost u sistemu za varenje, pijte gutljaj – dva đumbirove vode na svakih pola sata. Jednu kašičicu mlevenog suvog đumbira (nikako svežeg korena) stavite u litar vode i zagrejte do ključanja. Pustite da vri minut-dva, skinite sa vatre i prespite u termos.
3. Bar tri puta nedeljno popijte trifala čurnu uveče pre spavanja.
4. Tokom kišne i hladne sezone redovno koristite čijavanpraš.
5. Od domaćih trava češće koristite zelene začine – peršun, celer, mirođiju i gorke i/ili hladeće čajeve – žalfiju, nanu, kamilicu, matičnjak, majčinu dušicu, bosiljak, rtanjski čaj…
6. Maksimalno izbegavajte kisele mlečne proizvode – sir, jogurt, pavlaku, prženu i masnu hranu, konzervisanu hranu, sirće. Ovo pravilo je bitno na prelazu između leta i jeseni. Tokom vetrovitih, hladnih jesenjih dana kiseli mlečni proizvodi su u redu.
