Prema ajur-vedi, postoje četiri ključna elementa pravilne ishrane. Oni se najčešće opisuju odgovorima na pitanja:
- Šta jesti,
- Zašto jesti,
- Koliko jesti
- Gde jesti
Pravilna ishrana nije moguća ako sva četiri elementa nisu primenjena na ispravan način.
Šta jesti:
Ova tema je u časopisu opširnije obrađivana nekoliko puta, a može se reći da je u nekom obliku prisutna u svakom broju. Zato samo ukratko da se prisetimo nekih osnovnih ajurvedskih postulata:
- Mnogo je važnije šta svarimo, od onoga šta jedemo! Čak i najkvalitetnija hrana postaje otrov ako se ne svari dobro, a čak i “lošija“ hrana postaje nektar kada se potpuno svari i otpaci eliminišu na vreme.
- Zbog ovoga treba jesti hranu koja je u skladu sa telesnim tipom određene osobe i snagom varenja u datom trenutku.
Zašto jesti ?
Ovo pitanje na prvi pogled izgleda besmisleno, jer naravno jedemo da bismo ostali u životu. Međutim, danas čovek jede i kada nije gladan, kada je nesrećan, kada mu je dosadno ili kada je pod stresom. Sa druge strane, zapanjujuće veliki broj ljudi jede prosto zato što je vreme za doručak, ručak ili večeru – dakle iz navike. Oni zapravo ne osećaju glad, već pogledaju na sat. Mišljenja su podeljena – da li treba jesti samo kada se oseća glad ili treba uvek jesti kada je vreme obroka – svakoga dana u približno isto vreme?
Po ajur-vedi, dobro je jesti svakoga dana u približno isto vreme. Međutim, uvek treba voditi računa o stanju apetita. Ako je na primer vreme za doručak, a čovek nije stvarno gladan, tada može da popije neki lagani i podsticajni napitak, kao što je čaj sa đumbirom i belu kafu ili nešto slično, naravno u skladu sa telesnim tipom. Ako tokom nekoliko dana sledi osnovne smernice ajurvedske ishrane, uskoro će imati pravilan apetit za sva tri obroka, u pravo vreme. Dakle odgovor na ovo pitanje je da treba jesti zato što smo gladni. Ali to ne znači da čim se oseti mala glad treba odmah navaliti na hranu, bez obzira da li je vreme za to ili ne, niti treba preskakati obroke da bi se osetila “vučja“ glad pa tek onda jesti.
Koliko jesti?
Ovo je još jedno pitanje oko koga se često lome koplja. Odgovor je jednostavan – treba jesti toliko da se hrana svari do sledećeg obroka. Ako se jede lagana hrana – tada je moguće pojesti veće količine, a tešku hranu treba jesti u manjoj količini. Ipak svako ima neki svoj merač ili rezervoar. Idealno je da jedna trećina želuca bude napunjena čvrstom hranom, jedna trećina tečnostima a jedna trećina vazduhom. Ako se oseća prava glad u vreme doručka, ručka i večere, tada je pojedena prava količina hrane. Ako se glad oseća pre nego što je vreme obroka, tada je količina bila mala, a ako se ne oseća uopšte, tada je bila prevelika.
Gde jesti?
Savremeni čovek je potpuno zanemario ovaj četvrti stub pravilne ishrane. Danas se jede u šetnji, u javnom prevozu, ispred Tv-a , u bioskopu, na ulici….
Ovakva neprikladna mesta odvlače pažnju i duh nije svestan ukusa ni uticaja hrane. Zato neprikladno mesto uvek dovodi do poremećaja u varenju, čak i kada su ostala tri uslova savršeno ispunjena.
Treba jesti na mirnom, tihom mestu koje je opremljeno neophodnim priborom, uvek sedeći, a ne ležeći ili stojeći i okružen ljudima koji su bliski i prijateljski raspoloženi. Vesela atmosfera za vreme jela stvara “veselu“ hranu i donosi zdravlje duhu i telu. Mračna i neprijateljska atmosfera, strah, tuga, žurba i slično remete varenje i donose bolest duhu i telu.
Dakle, pravilna ishrana podrazumeva da se jede sveža, kvalitetna hrana u skladu sa telesnim tipom, snagom varenja, dobom dana i godine, u određenoj, približno istoj količini svakoga dana u smirenom i pozitivnom okruženju, kada su duh i čula potpuno usredsređeni na jelo.
