Iz hrane su rođena sva bića koja žive od hrane i nakon smrti se vraćaju u hranu. Hrana je poglavar svih stvari. Zbog toga se kaže da je lek za sve bolesti tela. Oni koji obožavaju hranu kao Bramana stiču sve materijalne predmete. Iz hrane su rođena sva bića koja, rodivši se, rastu uz pomoć hrane. Sva bića rastu uz pomoć hrane, a kada umru, hrana se hrani njima.
Taitiraja Upanišad
Hrana je osnova svakog čoveka. Čovek je zaista ono što jede. Mnogi ljudi koji danas teže prirodnoj i zdravoj ishrani, smatraju da treba jesti što više sirovog voća i povrća, a neki čak idu tako daleko da jedu i nekuvane žitarice, pa čak i mahunarke! Njihova logika je da se kuvanjem uništavaju vitamini, minerali i druge biološki vredne materije. Zato smatraju da je sirova hrana najzdravija.
Hiljadugodišnje praktično iskustvo sačuvano u ajur-vedi a takođe i spoznaje drevnih ajurvedskih mudraca (teoretska osnova ajur-vede) uče nas da to i nije baš tako. Iako sirova hrana sadrži obilje biološki vrednih sastojaka, ona sadrži i kontraindikovane supstance koje se ne mogu istražiti u laboratorijama, ali su bile poznate drevnim mudracima. Te supstance su primarni elementi – prostor (akaša), vetar (vaju) i zemlje (prthivi) i odsustvo elementa vatre (agni) i vode (đal). Kao što je poznato iz hemije, vatra (toplota) i voda (rastvarač) su osnova skoro svih hemijskih reakcija u prirodi.
Odsustvo vode i vatre u sirovoj hrani znatno otežava proces varenja u organizmu i to ne samo u želucu već i u metaboličkim procesima koji stvaraju tkiva i imunitet. Zato se sirova hrana može jesti samo u maloj količini i samo tokom određenih vremenskih uslova i kod određenih telesnih tipova (ljudi koji imaju preterano jako varenje i višak vode i vatre u telu).
Zato je više nego korisno i opravdano što najveći broj ljudi na planeti kuva hranu. Tokom procesa kuvanja dodaju se vatra i voda što omogućava veoma dobro varenje i usvajanje hrane. Štaviše, mnoge namirnice koje se međusobno ne slažu (nisu kompatibilne), tokom kuvanja razmenjuju svoje kvalitete i postaju kompatibilne. Treća važna stvar, mnoge hemikalije koje u povrće dospevaju kroz veštačka đubriva, pesticide itd, razlažu se tokom procesa kuvanja.
Tri tipa ognja
Ajur-veda nas uči da postoje tri ognja koja vare hranu:
- Sunce, koje svojom toplotom pomaže da bilje sazri. Ovo je naročito važno za voće, jer su potpuno zreli plodovi sočni i uglavnom slatki. Može se reći da je zrelo voće (prirodno, a ne hemijski zrelo) već skuvano na suncu i zato se ono lako vari i usvaja.
- Oganj (agni) u našem stomaku. Od snage ovog ognja zavise varenje, imunitet i inteligencija. Previše sirove hrane i druge pogrešne navike u ishrani remete ovaj oganj.
- Oganj na kome se kuva hrana. Izuzetno je važan, jer obeležava stepen razvoja i čistotu civilizacije – od šumskih plemena koja koriste ražanj, do savremenog čoveka koji uništava stomak mikrotalasnom rernom. Pravilno kuvanje podrazumeva odgovarajuću temperaturu (ni previsoku ni prenisku), dovoljno vode, vreme, začine koji pomažu povećanju ognja u stomaku, mešanje i druge činioce (kvalitet kuvara, posuđa, goriva…).
Pravilno skuvana hrana sadrži potpuni potencijal hranljivih vrednosti koje je priroda predvidela za određenu vrstu namirnice ali i enzime i druge faktore koji čine hranu svarljivom, prijatnom i lako usvojivom. Ona je ukusna, prijatna za čula, gradi tkiva i organe, ne stvara puno otpadnih produkata i gasova.
