Ajur – veda pridaje veliki značaj promenama godišnjih doba i njihovom uticaju na raspoloženje i zdravlje čoveka. Poznato je da neki ljudi teško podnose toplo vreme, a uživaju zimi. Drugi pak obožavaju leto i vrućinu, ne podnose mraz i hladnoću. Neko se raduje vetru a neko kiši – sve je to pokazatelj stanja sklada između unutrašnje inteligencije tela i kosmičke inteligencije koja upravlja prirodom.
Ajur – veda deli godinu u 6 sezona. U tri sezone (kasna zima, proleće, leto) jača uticaj Sunca i to dovodi do isušivanja a u druge tri (kišna sezona, jesen, rana zima) jača uticaj Meseca koji donosi kišu i hladovinu. Zato se čitava godina može podeliti na dva razdoblja – Adana kala – vreme isušivanja (kasna zima, proleće i leto) i Višarga kala – doba navodnjavanja (kišna sezona, jesen i rana zima). Drevni ajurvedski mudrac, Mahariši Čarak, u svom delu “Čarak Samhita“ dao je sledeća uputstva za sezonu navodnjavanja (Višarga kala):
“Tokom kišne sezone, jeseni i zime, sunce se kreće prema jugu i njegova moć zagrevanja počinje da slabi usled faktora kao što su kiša, oluje, dužina dana itd. ali to ne utiče na mesec. Kiša oslobađa Zemlju od nakupljene toplote a u biljkama i atmosferi dovodi do porasta kiselog, slanog i slatkog ukusa koji izazivaju podmazivanje i rast tela. Zato snaga ljudi progresivno raste od kišne sezone (kada je najmanja) do zime (kada je najveća)“. – Č. Samhita, Sutrasthana, pogl. 6 stihovi 7.
Kako sačuvati snagu i zdravlje tokom jeseni?
Na našoj geografskoj širini, jesen sadrži 2 razdoblja, od kojih je jedan obeležen dugom, dosadnom i neprekidnom kišom, a drugi blagim, toplim i smirujućim vremenom. Ova razdoblja ne počinju svake godine u isto vreme i ne traju svake godine podjednako, ali se u određenoj meri uvek pojavljuju. Prema ajur-vedi, ona se zovu kišna sezona (u Indiji sezona monsuna) i jesen.
Sledeće preporuke za ove dve sezone poznavaoci ajur-vede slede već hiljadama godina, a mogu se pročitati u knjizi mudrog Čarake:
Ishrana i ponašanje tokom kišne sezone:
Kako je telo oslabljeno tokom perioda isušivanja, tako je i probavna moć takođe oslabljena. Tokom kiša dolazi do poremećaja sve 3 doše (telesni sokovi) što još više slabi agni (auto-imuni sistem). Agni je takođe smanjen i usled isparenja iz zemlje, rastom kiselosti u vodi i čestim padavinama. Zato se preporučuje umerenost kako u pogledu ishrane, tako i u pogledu telesnih aktivnosti. Treba se uzdržavati od spavanja danju, hladnoće, rečne vode, tečnih kaša, preteranih fizičkih aktivnosti, hodanja po suncu i polnih odnosa. Uopšteno, treba koristiti med kod pripremanja jela i pića. Ako dođe do većeg zahlađenja usled jakih kiša praćenih olujom, treba jesti hranu koja je kisela, slana i uljasta. To je odličan protiv otrov za vata (jedan od tri telesna soka) poremećaje tokom sezone kiša.
Kako bi se održala normalna snaga probavne vatre, treba jesti žitarice starije od godinu dana (ječam, pšenicu, basmati) i supe od povrća. Preporučuje se meso životinja koje su rasle na suvoj klimi (za ne vegetarijance). Treba piti čistu kišnicu ili bunarsku vodu – prokuvanu i prohlađenu, pomešanu sa medom. Preporučuju se masaže uljem, kupanje i mirisna, laka i čista odeća. Treba stanovati u kući koja nije vlažna.“ – Čarak Samhita, Sutrasthana, poglavlje 6 stihovi 33-40.
Dijeta i ponašanje za jesen
Tokom kišne sezone telo se prilagodi kiši i hladnoći, a tokom jeseni iznenada ponovo biva izloženo suncu i toploti. Usled toga, pita doša (princip toplote) koja se nagomila tokom kiša, biva poremećena. Tokom jeseni preporučuju se slatka, lagana, prohladna i gorka jela i pića (smiruju pita došu) uzeta u količini koja održava dobro varenje. Dalje, pirinač, ječam, pšenica a za ne vegetarijance i meso prepelice, zeca i koze se preporučuju u ovoj sezoni. Unošenje ghija sa gorkim travama, laksativi i puštanje krvi su preporučljivi. Treba izbegavati sunčanje, mast, ulje i meso vodenih i močvarnih životinja. Ne treba spavati danju niti se izlagati mrazu i vetru. Voda je tokom ovog perioda pročišćena sunčevim i mesečevim zracima i uticajem sazvežđa Agastija te je stoga čista kao suza i služi kao nektar za piće, kupanje i plivanje. Nošenje venaca od jesenjeg cveća i čiste odeće kao i izlaganje mesečevim zracima uveče, izuzetno su korisni u ovoj sezoni.“ – Čarak Samhita, Sutrasthana, poglavlje 6 stihovi 41-48.
