Ovo je sjajna tema za razmišljanje i za objektivno i logičko sagledavanje dubine ponora nerazumevanja i izvrtanja izvornih duhovnih i medicinskih istina i principa u modernom društvu.
Prvo pitanje je naravno šta je to zaista posno? Crkva dozvoljava da se posti na ribi, vinu, mahunarkama, žitaricama… Sama reč “post“, trebala bi da znači izgladnjivanje ili gladovanje. U religijskom smislu, upotreba lagane hrane ili post bez hrane trebalo bi da pomognu čoveku da se oslobodi greha – loših misli, loših dela, loših reči. Ova ideja je poznata od pamtiveka i rani hrišćani su je preuzeli od starih naroda. U ajur-vedi je lepo objašnjeno da od snage naše probavne moći u želucu zavisi naše celokupno psihičko i fizičko zdravlje. Većina ljudi nije svesna da se u želucu ne vare samo hrana i piće, već i sve ono što smo čuli, videli, osetili, pomislili… Kada je varenje slabo, nakupljaju se mentalni i telesni otrovi, a svrha gladovanja je da se omogući ognju varenja da te toksine sagori.
Kako se vatra varenja pojačava, telo počinje da blista iznutra, i zato prave askete i sveci prosto zrače – njihov um je očišćen snagom unutrašnjeg ognja, a i telo takođe. Sada se postavlja pitanje kakvo čišćenje grehova se može postići upotrebom ribe i vina? Da li ikakva sreća i pravednost mogu proizaći iz ubijanja nedužnih bića, radi zadovoljavanja niskih strasti jezika i želuca? Ili, kakvu sreću čoveku mogu doneti opijati kao vino, duvan i ostale droge? Naravno, žitarice i mahunarke su bolji izbor, ali većina njih je prilično teška za varenje i puna ulja. Skoro polovina semena soje je čisto ulje! Da li to treba računati kao post?
Dakle, iz ove analize vidimo da tokom “posta“ ljudi kod nas jedu prilično tešku hranu i onda se toliko nadimaju od ponosa što su “postili“, da svojom gordošću i tapšanjem samog sebe po ramenu upropaste i one minimalne zasluge koje su postigli tokom “posta“. Ono što se kod nas jede za vreme pravoslavnog posta, trebalo bi da bude normalna, svakodnevna hrana odraslog čoveka, naravno bez ribe, školjki, jaja i drugih plodova ubistava.
U skladu sa gore objašnjenim, široke narodne mase u Srbiji uopšte ne poste, pa samim tim i nema svrhe pričati o tome šta je tu zdravo, a šta ne.
Pravi post (i u duhovnom i u zdravstvenom smislu) podrazumeva odricanje od hrane i vode ili u potpunosti, ili delimično. Ako se pije samo voda tokom dana, tada takav post ne bi smeo da traje duže od tri dana ( za ljude jake građe) odnosno jedan dan ili čak samo jedan obrok ako su slabe građe. Zdrav post podrazumeva smanjenje hrane koje neće poremetiti ravnotežu duha i tela, već naprotiv – on treba da ih obnovi. U tu svrhu je dobro koristiti lake supe od povrća, laku supu od pirinča ili primeniti post na sezonskom voću (tada je bitno da se uzima samo jedna vrsta voća tokom dana). Ovakav post širi svest. A ovo što se danas naširoko radi i pogrešno zove postom, predstavlja izrugivanje samoj ideji kako asketskog, tako i zdravstvenog posta.
Šta ajur-veda smatra zdravom ishranom?
Ajur-veda je nauka koju su u svojoj svesti neposredno spoznali drevni mudraci. To je uvid u funkcinisanje prirodnih zakona i posledice koje bezbrojni prirodni zakoni imaju na ljudsko zdravlje. Kako je delovanje prirodnih zakona veoma sistematično i logično, to je i ajurvedski pogled na zdravu ishranu veoma logičan i lako primenljiv.
U ovom tekstu će biti iznete neke najjednostavnije i lako razumljive postavke o zdravoj ishrani, poređane logičnim redom. Prvo, zdrava ishrana je ono što kod zdravih čuva i unapređuje zdravlje, a bolesnima vraća normalno zdravlje. Šta je zdravlje? Prema mudracu Sušruti, „Ravnoteža tri doše (tri osnovna telesna principa), ravnoteža sedam dhatua (slojevi telesne strukture), ravnoteža tri male (izlučevine), uravnotežen agni (oganj varenja) i jasnoća i ravnoteža čula i uma naziva se stanjem zdravlja (sreće).”
Dakle, ishrana treba da održava ravnotežu tri tipa metaboličke energije (doše) koji grade, održavaju i čiste telo. Ove golim okom nevidljive energije su u stalnom kretanju kako u čoveku, tako i u okolini. Postoje dnevni ciklusi doša (jutro, podne itd.), sezonski (godišnja doba), životni (detinjstvo, mladost, starost) i veći, sve do galaktičkih i kosmičkih. Zato zdrava ishrana znači ishrana u skladu sa dobom dana, godišnjim dobom i životnim dobom određene osobe.
Dalje, prilikom začeća, svaki čovek stiče tačnu određenu proporciju ove tri doše u svom telu i to je njegova konstitucija i najpoželjnije stanje. Tako postoje mršavi i brzi ljudi, kod kojih dominira katabolizam (vata doša), srednje građeni i vatreni kod kojih je jak metabolizam (pita doša) i krupni, spori i teški ljudi (anabolizam – kapha doša). Svaki čovek je univerzum za sebe i između ovih osnovnih podela postoji onoliko telesnih tipova koliko postoji i ljudi. Zdrava ishrana znači pre svega ishrana u skladu sa svojom prirodom odnosno telesnim tipom. Na primer, obilna, uljasta, slatka i slana hrana je veoma zdrava za mršave ljude, ali je veoma loša za gojazne i teške.
Za ravnotežu doša su veoma bitne i preporuke kao što su: jesti svakoga dana u približno isto vreme, jesti u smirenoj, prijatnoj atmosferi, koristiti sveže spremljenu hranu a izbegavati hranu od prethodnog obroka, zamrznutu, konzervisanu, industrijsku hranu, genetski modifikovanu hranu i hranu punu pesticida, herbicida i veštačkih đubriva, aditiva, konzervansa i boja… Treba jesti ni suviše brzo ni sporo, dobro žvakati. Svakoga dana treba unositi svih šest ukusa, u proporciji koja prija osobi koja jede.
Osnova zdrave ishrane je snažno varenje (agni). “Onaj čiji je agni jak, i od otrova će stvoriti nektar, a onaj čiji je agni slab i od nektara će stvoriti otrov“ – aforizam iz ajur-vede. Osnovno pravilo za održavanje snažnog agnija je takođe jednostavno i logično: Jedi kad si gladan, pij kada si žedan. Ne jedi kada si žedan i ne pij kada si gladan.
Sledeća veoma važna stvar u ishrani je održavanje duhovne ravnoteže. Ajur-veda sve vrste hrane svrstava u tri kategorije: Satva (hrana koja podstiče vrlinu u čoveku), rađas (podstiče strast) i tamas (podstiče tupost i inerciju). Ljudi vrline prirodno vole satvičnu hranu u koju spadaju mleko, ghi, med, slatko, zrelo voće, sveže kuvana, uljasta, lako svarljiva, hranljiva hrana, susam, kokos, pomorandže, basmati pirinač, mungo pasulj, zelena salata itd. Satvična hrana daje telu snagu, otpornost, gipkost i zdravlje. Strastveni ljudi daju prednost rađastičnoj hrani koja je stimulativna, ljuta, kisela, suva, gruba i nadražuje duh i čula. Tu spadaju biber i ostali ljuti začini, so, jabuke, kruške, kafa, čaj, gorke trave, kiselo voće i razno povrće, slatkiši. U malim količinama rađastična hrana deluje kao nektar, u velikim kao otrov. Neznalice uživaju u tamastičnoj hrani gde spadaju sve vrste luka, ljute papričice, sir, jogurt i ostali fermentisani proizvodi, džemovi, turšije i sve druge konzervisane namirnice, gljive, meso, jaja, mak, valerijana, alkohol, ustajala, buđava i podgrevana hrana itd. Ova hrana stvara niske porive u duhu, iluzije i zablude, tromost, a telu donosi propadanje i bolest.
Uopšteno, u ishrani bi trebalo da preovladava satvična (čista hrana), a tamastična i rađastična hrana da budu zastupljene u manjoj meri. Sa druge strane, mnoge namirnice koje pripadaju tamasu zbog svog otupljujućeg uticaja na duh, mogu biti veoma lekovite za rađastične ljude (na primer mak i valerijana uklanjaju nesanicu i hiperaktivnost, luk pomaže varenje i podmlađuje telo itd.). Slična logika važi i u obrnutom smeru – rađastična hrana je često lek za tamastične bolesti (ljuti začini uklanjaju inerciju i tromost, razaraju sluz i šlajm, pa su dobri protiv tumora, bronhitisa itd.)
Svakako, ovo su samo neke opšte napomene, a osnovno pravilo je da ne postoji neka univerzalna ishrana koja je u svako vreme, na svakom mestu dobra za svakoga. Ono što je zdravo za jednoga, može biti pogubno za drugoga. Ajur-veda pruža celovito znanje o količini i kvalitetu ishrane, koje namirnice su dobre za koju vrstu ljudi i u kojim kombinacijama, daje uputstva za ishranu u skladu sa raznim prirodnim ciklusima i za ljude na različitim nivoima evolucije….
Vegetarijanstvo: Vegetarijanska ishrana je najbolji način ishrane za održavanja zdravlja i dugovečnosti. Iako ajurvedski mudrac Čaraka opisuje dobra (pa čak i veoma lekovita) svojstva nekih životinja, ubijanjem se vrši nasilje a prema Čaraki “Od svih stvari koje doprinose dugovečnosti, nenasilje je najbolje“. Drugi važan razlog je što po zakonu “Kako seješ, tako žanješ“ svako ko ubija biva i sam ubijen, onaj ko jedući životinje (čak iako nije lično ubica) podržava ubijanje, takođe učestvuje u činu ubistva i prema tome snosi posledice i u sadašnjosti i u budućnosti.
Vegetarijanska ishrana uz pravilno korišćenje mleka i mlečnih proizvoda dovoljna je da zadovolji sve potrebe čoveka, bilo kojom profesijom da se bavi.
Presna ishrana: Za neke ljude ovaj način ishrane je veoma pogodan (oni koji imaju jako varenje, kapha tip, gojazne osobe), ali je za većinu poguban. Sirova hrana se teže vari i daje manje snage i gradivnih elemenata, što kod ljudi slabije telesne građe dovodi do emotivne i fizičke iscrpljenosti, preosetljivosti na stresore i uništava lepotu i imuni sistem. Sirovo voće je u redu za skoro sve telesne tipove (ali ne sve vrste voća za svakoga), sirovo povrće (osim zelene salate) treba izbegavati u većoj količini i uveče.
Savremeni nutricionizam: Nutricionisti danas uglavnom preporučuju raznovrsnu ishranu koja se zasniva na svakodnevnom unošenju određene količine ugljenih hidrata, vitamina itd. Ovakva ishrana obično sadrži svih šest ukusa što je veoma važno. Ovakav način ishrane može biti dobar za veliki broj ljudi za održavanje telesnog zdravlja, ali namirnice kao što su meso, alkohol, gljive, luk i slično svakako će se odraziti na zdravlje duha, što neminovno tokom vremena utiče i na telesno zdravlje. Kako su se ljudi hranili i bili zdravi i dugovečni kada nisu znali za vitamine, ugljene hidrate i ostalo? Jednostavno su sledili zdrav razum i tradiciju.
Makrobiotika: Kako je nedavno objasnio Mičio Kuši u svom intervjuu Zdravom životu, makrobiotika je grčka reč od Makros – kosmički i bios – život. Makrobiotika je bazirana na učenju o potpunoj povezanosti čoveka sa makrosom i biosom, to jest životom u čitavom kosmosu. Stari Grci su bili veoma dobro upoznati sa ajurvedom, koja je iz Indije došla do njih preko Persije (Unani sistem medicine). Prema tome, izvorna makrobiotika svakako mora biti odlična. Kako se ona shvata u savremenom svetu a još više kako je običan čovek razume i pre svega primenjuje, to je sasvim drugo pitanje. Na primer, kod nas je dugo vladala fama da pravi makrobiotičari treba da piju veoma malo vode ili čak nimalo. Međutim, sam Kuši je u svom intervjuu objasnio prostu stvar (nepismenim ljudima nije bila potrebna nauka da ovo shvate) a to je da čovek treba da pije vodu kada je žedan i naravno više vode kada je više troši (vrućina, fizičke aktivnosti) a manje vode kada je manje troši.
U svakom slučaju, kvalitet ishrane zavisi pre svega od nivoa svesti čoveka koji se hrani, a ne od određenog sistema. Džabe čoveku i najbolji kompjuter ili porše, ako on ne ume da rukuje tastaturom ili da vozi. Slično tome, koja je korist od najboljih saveta onome čija svest odbija nektar i bira otrov (i sve prelazne oblike od nektara do otrova i obratno).
Nadam se da sam dovoljno debatovao i bio jasan?
