Pitanje čitaoca:
Prija mi gi, ali sam čuo da je otrovan ako se pomeša sa medom. Da li je to
moguće?
Odgovara:
Vladimir Cobic,
Instruktor ajurvede
I klasična i savremena ajurvedska literatura pružaju nam nedvosmislen odgovor na ovo pitanje.
Tako na primer u Čaraka samhiti, drevnom tekstu na kome se temelji današnja ajur-veda piše : „ ….. med i ghi ili med i kišnica uzeti u istoj količini…… su nezdravi.“ – Čarak samhita, sutrastana, 27. glava stih 84.
Kao primer pogrešnog doziranja namirnica, čime one postaju nezdrave u stihu 92 gore pomenutog poglavlja navodi se: „Uzimanje meda i ghija u istoj količini.“
Rezultati unošenja nezdravih namirnica su sledeći:
„Uzimanje nezdrave hrane uzrokuje sterilitet, slepilo, višarpu (uporna kožna bolest koja se brzo širi), ascitis, ludilo, fistule, nesvesticu, trovanje, oštećenje bubne opne, grčeve u ždrelu, anemiju, uporne kožne bolesti uključujući lepru, edeme, kiselu dispepsiju, groznicu, rinitis, bolesti fetusa pa čak i smrt.“
Isto, stihovi 102 – 103
Iz ovoga se može zaključiti da ako se med i ghi pomešaju u jednakoj količini (masi) oni postaju otrovni. S druge strane, ako se mešaju u nejednakoj masi, veoma su dobri za zdravlje. Najbolje je mešati ih u odnosu 4:1.
U poslednjem broju časopisa bilo je i tvrdnji koje su ili neprecizne ili potpuno nisu tačne. Tako na primer u samom naslovu piše: „Masnoća koja sagoreva mast“. Sama rečenica je lingvistički jasna kao i „Nafta koja sagoreva naftu“ ili „Šećer koji sagoreva šećer“. Svaka jestiva masnoća sagoreva, počevši od suncokretovog ulja pa do svinjske masti.
U daljem tekstu međutim piše: „…on, iako je masnoća, sagoreva višak masnoće u organizmu, odnosno njegova redovna upotreba reguliše i smanjuje holesterol u krvi. “
Ovo naprosto nije tačno. Ako bi uzimanje ghija sagorevalo višak masnoće, tada bi gojazni ljudi i osobe sa povišenim holesterolom trebale da jedu što veće količine ghija. Međutim, upravo ovi ljudi treba da koriste ghi u veoma malim količinama. Uostalom, pogledajmo šta kaže kaže Čaraka:
„Ghi od kravljeg mleka jača pamćenje, intelekt, snagu probave, seme, ođas, kaphu i mast. On smiruje pitu, vatu, trovanja, ludilo, sušicu i groznicu. To je najbolja od svih masnih supstanci. On je zdrav, hladan i sladak. Kada se upotrebi na ispravan način, povećava svoje osobine hiljadu puta i donosi mnogostruke koristi.“ Č. S. ─ Sutrasthana XXVII / 231 ─ 233.
Dakle, ghi jača mast (masno tkivo – meda dhatu) i samim tim ne smanjuje holesterol, jer je holesterol proizvod nesvarenih masnoća. Druga je stvar to što je ghi bolji od drugih masnoća, pa ako čovek prestane da koristi svinjsku mast ili rafinisano ulje i pređe na ghi, njegov nivo holesterola može biti uravnoteženiji.
Sledeća potpuna besmislica je u antrfileu „Moje iskustvo sa ghijem“ gde, verovali ili ne, doslovno piše: „…iz njega su odstranjene masnoće, laktoza i ostale komponente mleka….“
Ako su odstranjene masnoće, kako je onda ghi najbolja od svih masnih supstanci? Ili kako je uopšte „masnoća koja sagoreva masti“? Ili je to možda masnoća bez masnoće, da parafraziram naslov teksta?
Ako su mu udaljene „…laktoza i ostale komponente mleka…“, od čega se on onda sastoji? Možda od lonca u kome se kuva? Velika zdravstvena i nutritivna vrednost ghija leži u tome što je on suština svega dobrog što kravlje mleko predstavlja, a ne zato što su mu odstranjene mlečne komponente.
Da zaključim, ghi jeste najbolja od svih masnih supstanci, dobro je da se koristi svakoga dana u ishrani umesto drugih vrsta ulja i masti, ali on nije svemoguć i mora se koristiti kao i bilo koja druga namirnica – u skladu sa telesnim tipom čoveka, snagom probave i trenutnim zdravstvenim stanjem. Osobe sklone gojaznosti, saviškom holesterola i triglicerida treba da uzimaju samo vrlo male količine masti i ulja, pa čak i onih najboljih.
