Iz praha si stvoren i u prah ćeš se vratiti – ova biblijska fraza odnosi se na fizičko telo koje se u ajur-vedi zove anamaja koša – telo od hrane. Dakle, iz samog imena vidi se da se fizičko telo sastoji iz hrane.
Danas je najveći broj ljudi koji žele da žive zdravo i srećno svestan da pravilna ishrana igra ključnu ulogu u održavanju dobrog zdravlja. Ali, koja hrana je zaista zdrava a koja ne? Kada je hrana sveža, a kada bajata i bez života?
Savremena prehrambena industrija i savremena medicina ubeđuju nas da je hrana dobra sve dok je u odgovarajućem roku trajanja i dok je hemijski, fizički i mikrobiološki ispravna. Dakle, dok sadrži određenu količinu vitamina, proteina, ugljenih hidrata i drugih sastojaka.
Makrobiotika i drugi slični pravci se ne slažu potpuno sa ovim gledištem, jer naglašavaju opasnost od hemijskih sredstava koja se koriste za konzervisanje hrane i smatraju takvu hranu štetnom. Na sasvim drugom polu su pobornici sirove hrane koji smatraju da je hrana mrtva čim počne da se kuva.
Prema ajurvedskim tekstovima, svako ko želi dobro zdravlje i vedro, prijatno raspoloženje, treba da jede hranu koja je sveža i bogata hranljivim materijama. U slučaju kuvane hrane, dobro je jesti odmah posle pripreme. Kuvane žitarice mogu da stoje najduže 90 minuta, mahunarke 60 minuta, a sveže voće kada je načeto mora se pojesti u roku od 40 minuta (na primer druga polovina jabuke).
Naravno, postavlja se pitanje zašto? Makrobiotičari nemaju ništa protiv čuvanja hrane u frižideru ili podgrevanju ostataka od ručka za večeru, a o savremenoj nauci i da ne govorimo. Njihova logika je da sadržaj hranljivih materija (vitamini, belančevine itd.) ostaje isti, da nema bakterija i drugih patogena, pa je prema tome i ta hrana u redu.
U ajur-vedi to zaista nije tako. Ajur-veda naglašava suptilnu vrednost prane i ođasa, prefinjenih supstanci koje se ne mogu izmeriti mašinama niti analizirati u hemijskoj laboratoriji. Prana je životni dah ili životna sila i to je ono što na Zapadu zovemo energija i vitalnost. To je život ili inteligencija hrane. Sveža i pravilno skuvana hrana je puna prane i tako direktno hrani jedno finije telo – pranamaja košu ili energetsko telo. Ako se jede bajata hrana ili hrana koja ne sadrži pranu, dolazi do blokada u energetskom telu i tada se mogu efikasno primeniti razne tehnike akupunkture ili akupresure (marma terapija u aju-vedi). Ove proceure direktno stimulišu naše energetsko telo i tada dolazi do “čudesnih“ izlečenja. Drugi važan sastojak sveže hrane je ođas. Ođas je životni fluid i predstavlja suptilnu suštinu svih telesnih tkiva i osnovnu hranu za srce i imuni sistem. Osoba koja ima dobar ođas izgleda blistavo, kako naš narod kaže “puca od zdravlja“. Ti ljudi su smireni, izdržljivi, otporni, snažni i stabilni. Koža i ten im sijaju i zrače posebnim sjajem, intelekt i pamćenje su im odlični.
Naravno, prostor nam ne dozvoljava da ulazimo u više detalja, ali ovo su osnovni razlozi zašto je bitno jesti sveže kuvanu hranu. Dakle, ono što je kuvano za ručak može se jesti samo za ručak, ono što je kuvano za večeru, samo za tu večeru a ne za sutradan ili slično.
