Ajur-veda je nauka koju su u svojoj svesti neposredno spoznali drevni mudraci. To je uvid u funkcinisanje prirodnih zakona i posledice koje bezbrojni prirodni zakoni imaju na ljudsko zdravlje. Kako je delovanje prirodnih zakona veoma sistematično i logično, to je i ajurvedski pogled na zdravu ishranu veoma logičan i lako primenljiv.
U ovom tekstu će biti iznete neke najjednostavnije i lako razumljive postavke o zdravoj ishrani, poređane logičnim redom. Prvo, zdrava ishrana je ono što kod zdravih čuva i unapređuje zdravlje, a bolesnima vraća normalno zdravlje. Šta je zdravlje? Prema mudracu Sušruti, „Ravnoteža tri doše (tri osnovna telesna principa), ravnoteža sedam dhatua (slojevi telesne strukture), ravnoteža tri male (izlučevine), uravnotežen agni (oganj varenja) i jasnoća i ravnoteža čula i uma naziva se stanjem zdravlja (sreće).”
Dakle, ishrana treba da održava ravnotežu tri tipa metaboličke energije (doše) koji grade, održavaju i čiste telo. Ove golim okom nevidljive energije su u stalnom kretanju kako u čoveku, tako i u okolini. Postoje dnevni ciklusi doša (jutro, podne itd.), sezonski (godišnja doba), životni (detinjstvo, mladost, starost) i veći, sve do galaktičkih i kosmičkih. Zato zdrava ishrana znači ishrana u skladu sa dobom dana, godišnjim dobom i životnim dobom određene osobe.
Dalje, prilikom začeća, svaki čovek stiče tačnu određenu proporciju ove tri doše u svom telu i to je njegova konstitucija i najpoželjnije stanje. Tako postoje mršavi i brzi ljudi, kod kojih dominira katabolizam (vata doša), srednje građeni i vatreni kod kojih je jak metabolizam (pita doša) i krupni, spori i teški ljudi (anabolizam – kapha doša). Svaki čovek je univerzum za sebe i između ovih osnovnih podela postoji onoliko telesnih tipova koliko postoji i ljudi. Zdrava ishrana znači pre svega ishrana u skladu sa svojom prirodom odnosno telesnim tipom. Na primer, obilna, uljasta, slatka i slana hrana je veoma zdrava za mršave ljude, ali je veoma loša za gojazne i teške.
Za ravnotežu doša su veoma bitne i preporuke kao što su: jesti svakoga dana u približno isto vreme, jesti u smirenoj, prijatnoj atmosferi, koristiti sveže spremljenu hranu a izbegavati hranu od prethodnog obroka, zamrznutu, konzervisanu, industrijsku hranu, genetski modifikovanu hranu i hranu punu pesticida, herbicida i veštačkih đubriva, aditiva, konzervansa i boja… Treba jesti ni suviše brzo ni sporo, dobro žvakati. Svakoga dana treba unositi svih šest ukusa, u proporciji koja prija osobi koja jede.
Osnova zdrave ishrane je snažno varenje (agni). “Onaj čiji je agni jak, i od otrova će stvoriti nektar, a onaj čiji je agni slab i od nektara će stvoriti otrov“ – aforizam iz ajur-vede. Osnovno pravilo za održavanje snažnog agnija je takođe jednostavno i logično: Jedi kad si gladan, pij kada si žedan. Ne jedi kada si žedan i ne pij kada si gladan.
Sledeća veoma važna stvar u ishrani je održavanje duhovne ravnoteže. Ajur-veda sve vrste hrane svrstava u tri kategorije: Satva (hrana koja podstiče vrlinu u čoveku), rađas (podstiče strast) i tamas (podstiče tupost i inerciju). Ljudi vrline prirodno vole satvičnu hranu u koju spadaju mleko, ghi, med, slatko, zrelo voće, sveže kuvana, uljasta, lako svarljiva, hranljiva hrana, susam, kokos, pomorandže, basmati pirinač, mungo pasulj, zelena salata itd. Satvična hrana daje telu snagu, otpornost, gipkost i zdravlje. Strastveni ljudi daju prednost rađastičnoj hrani koja je stimulativna, ljuta, kisela, suva, gruba i nadražuje duh i čula. Tu spadaju biber i ostali ljuti začini, so, jabuke, kruške, kafa, čaj, gorke trave, kiselo voće i razno povrće, slatkiši. U malim količinama rađastična hrana deluje kao nektar, u velikim kao otrov. Neznalice uživaju u tamastičnoj hrani gde spadaju sve vrste luka, ljute papričice, sir, jogurt i ostali fermentisani proizvodi, džemovi, turšije i sve druge konzervisane namirnice, gljive, meso, jaja, mak, valerijana, alkohol, ustajala, buđava i podgrevana hrana itd. Ova hrana stvara niske porive u duhu, iluzije i zablude, tromost, a telu donosi propadanje i bolest.
Vladimir Čobić
